Radek Ladislav
Biografija
Ladislav Radek rodio se 30. travnja 1939. godine u Mihovljanu pokraj Čakovca. Nakon osnovne škole, završava Školu učenika u trgovini, te Srednju ekonomsku školu u Čakovcu, a potom studira na VEŠ-u Varaždin (bez diplome). Četiri godine radio je u trgovini, a nakon toga, sve do umirovljenja, u tvornici «ČATEKS» u Čakovcu.
U mirovini je od 1994. godine.
U mlađim danima bavio se glazbom. Nekoliko svojih popevki sam je uglazbio, a desetak kajkavskih uglazbili su ugledni skladatelji: Mario Bogliuni, Vanja Lisjak, Arsen Dedić, Vilibald Čaklec, Heda Piliš, i dr.
Na Festivalu kajkavskih popevki u Krapini izvodili su ih poznati vokalni solisti: Gertruda Munitić, Ana Štefok, Gabi Novak, Zdenka Vučković, i dr.
S popevkom SAM JENA JE (glazba Arsen Dedić) 1982. osvaja prvu nagradu publike i drugu nagradu stručnog žirija.
Za svoj rad u tvrtki «ČATEKS» dobio je nekoliko priznanja za rad i inovaciju, a dobitnik je Ordena rada sa srebrnim vijencem.
A za književni rad značajnije nagrade su:
– Prva nagrada na Drugom festivalu satire za epigrame u Slavonskom brodu 2002. godine.
– Treća nagrada na Trećem jugoslavenskom festivalu humora i satire RTV Sarajevo 1989. godine.
Umirovljeničke dane provodi u pisanju pjesama, humoreski, te satiričnih radekizama, a svoj mir nalazi u voćnjaku. Živi u Šenkovcu kraj Čakovca.
Bibliografija
Ladislav Radek objavio je dosad sljedeće knjige:
Poezija:
– SVETLE TENJE (1978.) na kajkavštini. U nakladi «ZRINSKI» Čakovec.
– ZRJE (1983.) na kajkavštini. U nakladi «ZRINSKI» Čakovec.
– ČRNI SVECI (1988.) na kajkavštini. U nakladi «ZRINSKI» Čakovec.
– POVESMO ŽIVLJENJA (1997.) dio na kajkavštini, a dio na standardnoj štokavštini. Nakladnici «ZRINSKI» Čakovec i Književni krug «REČI RIEČ», Čakovec.
– ZEMLJA V ŠAKI (2009.) dio na kajkavštini, a dio na standardnoj štokavštini. Vlastita naklada u sunakladi sa «ZRINSKIM» Čakovec
– PREBRANO SEME (2010.) izabrane pjesme u nakladi Ogranka Matice hrvatske u Čakovecu.
Satirične radekizme (epigrame, aforizme,satirične pjesme) objavio je na standardnoj štokavštini u sljedećim zbirkama:
– COMMEDIA VITAE (1990.) Naklada «ZRINSKI» Čakovec.
– PAKLENA OBALA (1993.) Naklada «ZRINSKI» Čakovec.
– OBRAZ U NALIČJU (1995.) Naklada «ZRINSKI» Čakovec.
– ZOON POLITIKON (1998.) Naklada «ZRINSKI» Čakovec.
– SAVJEST NA CJEDILU (2003.) Nakladnici – Grad Čakovec i Međimurska županija – BIBLIOTEKA INSULA.
– OKUS VREMENA (2006.) Nakladnik – Knjižnica i čitaonica Šenkovec.
Svoje radove objavljivao je u časopisima KAJ, AKO, MEĐIMURJE, TOP S GRIČA, DIALOGI Maribor, a zatim u zbornicima POPEVKA ZEMLJI, ZVIRA RIEČ, REČI RIEČ, KAJKAVSKOM KOLENDARU, u satiričnim listovima FEFERON, PAVLIHA, ŽALEC, VESELI SVET, MEHUR, PIKAČ, ČVORAK…, te u dnevnim i tjednim novinama – VJESNIK, VEČERNJI LIST, VARAŽDINSKE VIJESTI, LIST MEĐIMURJE, MEĐIMURSKE NOVINE, SINDIKALNA AKCIJA… Uvršten je u antologiju «HRVATSKI EPIGRAM» (Split 1994.), zatim u ediciju NAJLJEPŠE MISLI O LJUBAVI (Genesis Zagrab 2004.), Hrvatsku književnu enciklopediju (Leksikografski zavod Zagreb 2009.). Neki su mu radovi prevedeni na slovenski, turski i mađarski jezik. Satiričnih
r a d e k i z a m a objavio je preko pet tisuća.
Član je Društva hrvatskih književnika Zagreb i književne udruge «REČI RIEČ» Međimurske županije.
Izbori iz djela
REČI RIEČ
reči rieč
reči čistu
reči bistru
kak BOG zapoveda
a či treba
nek grmi
od zemle
do neba
nek zvoni
nek se zlevle
kak slap
ki z mehlina
pod kamen roni
reči rieč
reči zagod
ne prekesno
kaj rieč je ne
za gdagod
reči rieč
zlehka reči
rieč gorečo
rieč pikečo
rieč bolečo
rieč je takša
kakša je je
za ono kaj je tre
nek z miseli zvira
nek pred sobom
dela tira
nek pogne se
pred suzom
nek prigne se
pred tugom
nek prestre
smeha širom
nek išče srečo
z mirom
rieč reči
z duše
a ne
kak veter puše
rieč se ne šteči
rieč se pusti
pusti se med ljude
pusti se
teči
reči rieč
kaj ne bo gift
kaj bo vračtvo
basnovito
ko se ne da ftrti
niti pak zatrti
***
IDU LJUDI
idu ljudi gori – doli
idu levo idu desno
jedni sem drugi tam
idu naprej idu nazaj
idu ljudi dobri – hudi
idu ljudi lehko – žmehko
jejo gosto jejo retko
jejo čuda jejo malo
kak gdo ’oče kak gdo more
kakše biju ga nevole
idu ljudi z nogaj z rokaj
svojom srečom svojaj mokaj
rivajo se vozlajo se
mrmrajo i žrmljajo
nadjajo se iščejo se
imajo vse ’očejo vse
nemajo nikaj močijo se
idu ljudi seposut
odovud odonud
kak kojni brez hrama
z nikaj eli z čuda srama
od sem do tam
i leno i mam
idu ljudi
zbincavlejo se poteplejo se
kurvajo se skrivlejo se
rodni i jelovi
zreli i sirovi
šteli bi sikam
a morejo sem
nemrejo tam
idu ljudi
kak vuši i stenice
svadiju se koleju se
i sam idu idu ljudi
i dobri i hudi
i šepavi i čoklavi
i slepi i čoravi
i puklavi i stegjeni
a v duši i v teli
so načeti i čeli
i vsi bi šteli
kaj srečo imeli
idu ljudi kak-tak
kak vura – tak-tik
tik-tak
navijeni zavijeni
ščvrkjeni trkjeni
kak pesi zahrkjeni
i ne znaju ljudi
zakaj so dobri
zakaj so hudi
a imaju v sebi
tak čuda ljudine
ka more otprti
vsa vrata sudbine
kaj ČLOVEK ne zgine
srečen pot vsima
nek idu ljudi
s punim prsima
kak jedra bela
v rascveteno misel
gde senja je živa
***
MOSTI
kam gud ideš
kak gud ideš
s kim gud ideš
navek se z nekim
ili z nečim zideš
kaj nemreš
ili ne znaš prejti
postojiš
gruntaš
dale iti nemreš
pred tobom tu je graba
voda
stena
trda grda rieč
ka dale ti iti ne da
pcerjanje nelucko
gda pot poceka ima
gda pretačeš se na pipi
gda nekaj ili nešči
škrče te i brče
i kaj ve
drugoga ga nega
nek delati MOSTE
prek toga vsega prejti
od ve do zanavek
repa ne podviti
nazaj ne iti
potli dežđa
človek ne sme
skurjen biti
kak i kam
MOSTE DELATI
i prek samoga SEBE
negda se nadviti
i prek SEBE oditi
gledati se zgora
(kak negda vsi mi
SEBI mali znamo biti)
kak tožno zgledimo
gda sami SEBE se bojimo
kak cvirki
drobni postanemo
gda črez vse
pod vse
i nad SEBE prek
negda moramo iti
či novejši
bolši
okinčeni za ISTINO
bi šteli se zgoditi
***
MEA INSULA ASTRA
morje
kamen
morje v kamen tere
mura
drava
mura v dravu
zemlju moju dere
voda
zemlja
kamen je na srcu
ki žere me i žere
mura
drava
vodica ljubljena
speri kamen srca mega
brni ga pod sobom
tpelaj ga vu morje
kaj bu v srcu memu
v miru spalo
međimorje
***
RAZGOVOR S PJESNIKOM
(augustinu tinu ujeviću)
prljav sam od ovih svojih dana
i pomalo pijan od ispijenih noći
možda sam čitav samo jedna rana
i htio bih brzo k tebi doći
prljav sam od ovih svojih dana
vucaram se kroz tvoje rime
i možda ću nekako dotaći
bar sjenu tvoju dragi TINE
koja nikada za zemlju neće zaći
vucaram se kroz tvoje rime
donijet ću ti glazbu iz gitare
i šešir tvoj prepun vina
koje ti šalje mati domovina
misno vino samo za oltare
donijet ću ti uz glazbu iz gitare
ti u vječnosti si svetoj
i ništa tebe već ne brine
a ja na zemlji kletoj
prepunoj psine i pomrčine
ta ti u vječnosti si svetoj
još ti moram djetinjstvo otkovati
od vrgoračke sure stine
sva tvoja sunca zemlji darovati
pjesniče naš dragi – veliki naš TINE