DRUŠTVO HRVATSKIH KNJIŽEVNIKA
Osnovano 1900.Borben Vladović
Na pokusu 3 ili inspicijent mora sve znati
KAZALIŠNI REDATELJ: Inspicijentu, inspicijentu, gdje ste?
INSPICIJENT: Evo me, gospon redatelj, navek sem tu!
REDATELJ: Pozovite mi na pozornicu ona tri glazbenika.
INSPICIJENT ( preko razglasa ): Molim flautu, harfu i pijanista da sa svojim inštrumentima dođu na pozornicu. Molim binskog radnika da dovleče pijanino na pozornicu.
REDATELJ: Gospodo glazbenici, želio bih čuti kako s pozornice zvuči onaj vaš glazbeni broj.
( Čuje se neko sviranje s naglašenim pijaninom ).
REDATELJ: Zašto pijanist tako jako lupa po tom pijaninu, ova dva nježna instrumenta jedva će se čuti.
INSPICIJENT: Zato, gospon redatelj, jer kad bi lupal manje pak se njega ne bu čulo. Svaka četvrta tipka propada a one črne se zaglave. Taj inštrument je puno starejši od mene. Ja se puno bole držim. Ha,ha, ha!
REDATELJ: Čekajte, idem do pola gledališta da čujem dopire li do tamo harfa i flauta? Stop, stop! Harfa i flauta se nimalo ne čuju. ( Gunđa sa sobom ) Ne znam što činiti. To je jedini glazbeni broj u predstavi, a za malo boje .
( Naglas ) Ništa, neka ostane tako, publika će barem gledati ove dvije lijepe dame. Dvije lutke, dva živa dekora. Glazbenici, hvala vam lijepa, vidimo se sutra.
INSPICIJENT: Joj, gospon redatelj, to su dve akademske glazbenice. Budu vas tužile sudu za omalovažavanje i seksističko ponašanje. Bude sudski proces a ne bu predstave. Brzo se ispričajte !
REDATELJ: Sutra ću na pokusu donijeti svakoj buket cvijeća.
INSPICIJENT: Morti bude kesno! Denes vam je tako. Ja sem u ovom teatru preko trideset let. Ovde sam prije svašta videl i svašta čul. Prije su režiseri i dirigenti svašta znali reći, posebno glumicama i pevačicama: kozo, kravo, glupačo, kak ne mreš to zapamtit, mogla si ostat u kuhinji si popevat, i tako dale. Ona bi se rasplakala, odišla s probe i taj dan bi bil gotov. Sutradan bi taj režiser ili dirigent donesel uvređenoj cveće i bombonijeru, pred svima ju zagrlil i delalo se dalje ko da niš ni bilo. A denes, ej denes, ne smeš nikom ništ reći, mam si s fiškalom na sudu. Evo na primer ja stanujem u neboderu na petom katu. Svako popodne prije predstave ja se odmaram, malo si i odremam da za predstavu budem odmoran, svež i da morem bit koncentriran. Vi znate, gospon redatelj, kolko ja ko inspicijent imam posla na predstavi i na kolko toga moram mislet. Od toga da se zastor na vreme digne, na vreme spusti, da svi glumci i glumice budu pripravlene; ja im dajem znak kad će izać na scenu, da šaptačica bude na svome mestu, da celi ansaml bude na svom radnom mestu, ako se koji rekviziter napil da ja stavim svijećnjak na natkasl, ako koji statist ni došel da ja na pladnju donesem pismo, i sve drugo na sceni i oko scene. Da oni glumci uz portal koji budu uskoro ušli na scenu ne brblaju, da se one iz bifea kad počnu galamit ne čuje do pozornice i čuda još tega. Sami znate, sve i svih moram kontrolirat. A kolko puta sam i epizodnog glumca zamenil, znači po potrebi sam i glumac. I sve to delat i na pokusima. Inspicijent mora sve znati!
I onda kad se doma popodne odmaram, baš prije teške predstave koja me očekuje, netko mi luđački zvoni. Ja znam ko je al moram ustat i otvorit jer on bude razvalil vrata. To bude ljubavnik od moje susede koja mu nekad neće otvorit a on zna da je nutra. To kad se zabuni za vrata obično bude fest pijan. Ja mu otvorim, kad me ugleda shvati pa se počne ljubazno ispričavat, ja također budem fin prema njemu a najrađe bi mu rekel – odi k vragu, pijanec jedan. Al ne smeš više ni pijancu reći da je pijanec, bu me tužil da sam narušio njegovo dostojanstvo a ni mogel ni stojati. Gospon redatelj, odmah se ispričajte onim dvjema glazbenicama. One su obje fakat lepe al više se ne sme to javno reći.
REDATELJ: No, što ćemo napravit s ovim glazbenim brojem. Da ga jednostavno izostavim? To je trebao biti sitni prilog ovoj predstavi.
INSPICIJENT: O, ne, kaj vam je! Ne zbog predstave nego zbog ovih dama. To bi bilo još gorše nego da im se ne ispričate. One moraju svirat i njihovi inštrumenti se moraju čuti.
REDATELJ: Kako uz ovakav pijanino? Ima li kazalište još koji pijanino?
INSPICIJENT: Ima, al je taj u sličnom stanju ako ni još gorši. Znate kaj, imam ja rešenje. Razgovarajte s ravnateljem našeg kazališta da on zamoli našu susedu Pavicu da nam posudi pijanino barem za premijeru. Ona ima veliki klavir i dva krasna pijanina. Jedan nam bude sigurno posudela. To je dobra žena. Osim dobrote, gospa Pavica razume naše situacije. Sama je prošla slične nedaće kada je študirala na našoj staroj Muzičkoj akademiji. Vežbala je na istrošenim klavirima, a u skučenoj zgradi često ni mogla nać slobodnu sobu za vežbanje. Unatoč svemu je, evo, postala poznata pijanistica u celome svetu. I ne samo ona! Mnogi študenti te naše stare Akademije. Takvi su nam naši ljudi! Vredni, snalažljivi i fest se truciraju. Ja bum, na primer, delal u ovom našem teatru do penzije, a vi, gospon redatelj, siguran sam, ne bute odišli ni vu Njemačku ni vu Italiju.
K R A J
(Ide instrumentalno pjesma „Suze za zagorske brege“ )
Na pokusu 4 ili inspicijent mora sve znati
Lica: INSPICIJENT I KAZALIŠNI REDATELJ
KAZALIŠNI REDATELJ: Inspicijentu! Pozovi sve glumce i glumice iz drugoga čina neka dođu na pozornicu.
INSPICIJENT ( preko razglasa ): Svi glumci iz drugoga čina, prosim, na pozornicu.
REDATELJ: Ova predstava nije dugo išla, moramo je malo osvježiti. Jesu li svi na broju? Ne vidim glumca koji glumi mutavoga čovjeka.
INSP.: Gospon redatelj, nemrete ga ni videti jer je on na putu za doma.
REDATELJ: Kako? Pa deset je sati, točno krećemo!
INSP.: Je, al je glumac koji glumi mutavoga u teatar došel ranije i to fest pijan.
REDATELJ: Pa jutro je, kad se uspio napiti?
INSP.: Pijan je od sinoć, ni doma ni išel, jutros je došel ravno v teatar. U našem je bufetu na neku svoju muziku u glavi prstima bubnjal po šanku, onda je počel grliti sve glumce i glumice kaj su dolazili, onda je počel urlati đez, onda je neko pozval direktora, onda ga je direktor poslal doma. Naredil je vatrogascu da ga otpelja doma.
REDATELJ: Zašto vatrogasca, za miloga Boga?
INSP.: Ni naš direktor, ni teatar nemaju službena kola. Jedino imamo auto vatrogasaca. A i dobro bu došel vatrogasec jer glumac stanuje na osmom katu i nikak ne bi mogel sam dojti u svoj stan.
REDATELJ: No, do sutra će se valjda, otrijezniti. Imamo još par dana do predstave.
INSP.: Njemu ovakvo pijanstvo ni prvi put. Naš je direktor strpljiv čovek ali ovaj put je bil fest ljut i po tomu kak mu je pokazal da ide doma, mislim da bu glumac dobil otkaz.
REDATELJ: Uloga mutavog čovjeka u drugom je činu centralna iako glumac ne progovori ni jednu riječ. A ovaj glumac koji voli malo popiti, sjajno igra tu ulogu. On je inače figura na sceni koja privlači pozornost. Ima tu neku moć da čim se pojavi na pozornici gledateljima privuče pažnju. To u ovom činu upravo i hoću. Što ćemo sad?
INSP.: Gruntam da bute morali najti drugoga glumca.
REDATELJ: Tako misliš?
INSP.: Kolko ja poznam našeg direktora, a puno leta smo zajedno v ovome teatru, na onoga s osmoga kata nemrete više računati.
REDATELJ: Tko bi ga mogao zamijeniti? Što misliš o onom našem statisti koji onako privatno prilično mutavo izgleda.
INSP.: Je, s tim bi se složil, ali gospon redatelj, vi ga odavno niste gledali na sceni. Kad on dođe na pozornicu, preobrazi se pa zgledi intelektualno, skroz naskroz pametno, kak onaj Slavomir kaj u teatru drži predavanja. A ima i njegove tikove pa bi se mogel usred mutavosti češkati po glavi, nosu, obrvama, uhu, i tak dale. Njega vam ne bi preporučil.
REDATELJ: A onaj operni pjevač koji svaki dan dođe u naš bife i šuti?
INSP.: Vi niste bili u našem teatru kad je taj gospon bil član našega ansambla. On je onda bil potpuno drugi čovek. Za prav reći ni onda ni puno govoril al kaj je rekel svaka mu je bila na mestu. To je bil vedar i fin gospon. A onda je kak ti avanciral pa odišel u Veliki teatar. Od tada svaki dan dolazi u naš teatar, popije pet-šest kava, veliju da tam ni ugodna atmosfera,da nema s kim se spominjati ni popiti kavu. Žal mi ga je, mislim da bi se jako rad ponovo popel na našu pozornicu, al on sad ni za ulogu koju trebate.
REDATELJ: A da pronađemo nekoga iz drugih kazališta? Što misliš o onom glumcu iz Malog kazališta, onom koji se bavi pantomimom?
INSP.: On bi bil jako dober ali s njim ima veliki problem. Ne bu imel vremena.
REDATELJ: Koji glumac danas ima vremena? Osim obaveza u svom kazalištu, glumi na filmu, televiziji, u radio-dramama, i još su voditelji raznih estradnih priredaba i sličnih, kako oni kažu, „čvrga“.
INSP.: E, baš to, čvrge su za nas najveći problem ovog pantomimičara. Najme, on je dugo bil podstanar a od jadne teatarske plaćice ni mogel si kupiti stan. Ma kaj kupit, ni kredit ni mogel dignit. Onda je u jednoj predstavi odigral neku pantomimu, to su zapazili lovci na estradne novotarije, su ga počeli zvati u neke priredbe za jednu točku. Potle su mu organizirali samostalni šov, pa još jeden i još jeden, i tak je naš pantomimičar prokrstaril celu Hrvatsku
uzduž i poprek, više puta. Zaradil je lepe peneze i kupil si je stan, tam na Trešnjevki, u nekoj interpolaciji, veliju. Bil sam kod njega, ima jako lepi stan. Do sada je bil neženja, a evo otkada ima svoj stan, veliju, da bu se ženil.
REDATELJ: Kod kojih si ti sve glumaca i glumica bio doma i zavirivao u njihove živote ?
INSP.: Je, gospon redatelj, inspicijent mora sve znati.
REDATELJ: Nećemo sada o bračnim problemima, nego imamo problem s glumcem, s tom važnom ulogom. Ako ne nađemo adekvatnoga glumca, prijeti nam otkazivanje predstave.
INSP.: Naš pantomimičar sad mora kupit mebl, pa onda troškovi za svadbu, znate koliko ta parada denes košta i tak dale. On bu moral i dalje čvrgarit, pa za nas ne bu imal vremena. Još kad sazna kakav mu mi možemo honorar dati… O tome pripovedam, ne bu nam došel, i fertih.
REDATELJ: Što ćemo onda napraviti?
INSP.: Niš, kaj, treba otkazat predstavu.
REDATELJ: To je vrlo loš potez u kazalištu.
INSP.: Znam, ni jedna uprava teatra takvu odluku ne voli, a naš šef propagande naročito. Njemu je to kak da mu neko vadi zub na živo. Ja bum obavestil direktora a vi šefa propagande. Pripremite se, gospon redatelj, na težak dogovor. On bu čudo tega iskombiniral samo da se ne otkaže predstava, da se ne moraju gledaocima vratit penezi. Neg, imam jednu ideju. Propagandist je nekoć bil glumac. Predložite mu da bi morti on igral mutavca. Jer on bi uskočil u svaki komad, odigral bi bilo koju ulogu, makar i Šekspirovu Juliju, samo da se ne otkaže predstava. Velim vam, kad on jemput proda karte, dobije na kartama, taj se više ne vrne za stol.
K R A J